Najjednostavnije i najčešće se aromaterapijske mešavine pripremaju pažljivim kombiniranjem baznih i eteričnih ulja. Za razliku od eteričnih, bazna ulja (ulja nositelji) su masna i ne isparavaju. U aromaterapiji se široko koriste kao sredstva za razređivanje eteričnih ulja, potrebna za pripremu mnogih aromaterapijskih pripravaka. Važno je da to budu biljna, a ne mineralna ulja. Biljna ulja korišcena u aromaterapiji proizvode se od istih sirovina kao i ona koja se koriste i u pripremi hrane. Međutim, ova korišcena u aromaterapiji trebaju biti proizvedena postupkom hladnog cedjenja, bez primene visokih temperatura, raznih otapala, dodavanja stabilizatora i aditiva. Izbor takvih ulja je veliki, svaka zemljopisna regija ima svoje izvore karakterističnih biljki uljarica iz čijih semenki ili orašastih plodova se ona proizvode. Hladno cedjena ulja se proizvode u manjim količinama od ulja dobijenih procesom ekstrakcije i skuplja su od njih. Bazna ulja se razlikuju po svojoj viskoznosti i sastavu. I po dostupnosti i cenama, naravno. U našem delu sveta najčešće dostupna i korišcena bazna ulja su bademovo, suncokretovo, maslinovo, ulje dobijeno iz jezgra kajsije i breskve ili semenki grožđa. Ostala česta ulja na aromaterapijskoj paleti baznih ulja su: ulje avokada, jojobe, lešnika, makadamije, boražine, pšeničnih klica, noćurka, ploda divlje ruže, sezama.

Kvalitet baznih ulja

Kvalitetno, sveže, potpuno i nerafinisano bazno ulje nije nimalo jednostavno naći. Osim o ispravnosti samog procesa ekstrakcije, kvalitet zavisi i od mnogih drugih okolnosti. Izuzetno je važan kvalitet sirovine od koje se ulje proizvodi, vreme žetve, uslovi ekstrakcije, skladištenja i transporta. Stabilnost baznih ulja je zavisno od količine, vrste i uzajamnog sadrzaja esencijalnih masnih kiselina u njihovom sastavu. Stabilnija su ulja bogata zasićenim masnim kiselinama, a nestabilnija ona s različitim sadržajem nezasićenih masnih kiselina. Pri tome među nezasićenim masnim kiselinama postoji razlika u sklonosti oksidacije, pa je na primer oleinska kiselina stabilnija od linolne i linolenske. Ulja treba čuvati na hladnom i tamnom mestu, nastojeći da u bocama iznad ulja ima što manje vazduha. Što se aromaterapijske prakse tiče, dobar način je bazna ulja držati u više manjih bočica. Bazna ulja, zavisno o njihovom sastavu, imaju različita korisna terapeutska delovanja. Za izradu uspešne, sinergističke aromaterapijske mešavine treba jednako pomno paziti na pravilan odabir baznih ulja kao što se pažljivo biraju eterična ulja. Eterična ulja se potpuno otapaju u baznim uljima, pa njihovo prodiranje u kožu u velikoj meri zavisi o karakteristikama ulja upotrebljenog kao nositelj. Bazna ulja takođe usporavaju isparavanje eteričnih ulja pa se ona duže zadržavaju na koži i na taj način imaju veću mogućnost apsorbiranja u kožu.

Macerati

Posebna kategorija ulja koja se koriste kao baze u aromaterapijskim preparatima su macerati. Oni su najstariji lekoviti i kozmetički preparati kojima se čovečanstvo bavilo. Pisani dokumenti raznih civilizacija, od egipatskih papirusa i sumerskih glinenih pločica do biblijskih tekstova spominju upotrebu i daju uputstva kako izraditi te dragocene lekovite pripravke. Ovisno o tome koja je lekovita biljka macerirana, ta ulja poseduju različita terapeutska svojstva. Naime, za vreme procesa maceracije u biljno ulje prelaze svi sastojci topivi u njemu, pa tako i eterična ulja. Macerati koji se u našem podneblju najčešće koriste su macerat gospine trave, nevena, gaveza i sargarepe.

Izvor:"A kao Aromaterapija" -(Slobodanka Postic)